Ostavljanje Stana u Nasleđe: Vodič kroz Proces Nasleđivanja

Ostavljanje stana u nasleđe često je jedan od najvažnijih pravnih postupaka koji se moraju sprovesti nakon smrti vlasnika, a pravilno razumevanje celokupnog procesa može pomoći u izbegavanju nesporazuma i pravnih problema. Nasleđivanje stana uključuje niz koraka, od pokretanja ostavinskog postupka, utvrđivanja naslednika, do eventualne deobe imovine. Iako zakon jasno reguliše nasledna prava, mnogi nasleđivači nisu u potpunosti svesni svih obaveza koje proističu iz nasleđa stana, kao što su porezi, dugovi ili pravni status nekretnine.

Važno je napomenuti da proces nasleđivanja stana nije uvek jednostavan, naročito ako postoje nesuglasice među naslednicima ili komplikacije sa dokumentacijom. U ovom blogu ćemo vam pomoći da shvatite ključne korake u postupku nasleđivanja stana, kao i kako da izbegnete najčešće greške koje mogu nastati tokom ovog procesa. Kroz detaljan vodič, pružićemo vam sve potrebne informacije kako biste se pripremili za nasleđivanje stana i osigurali da proces bude što jednostavniji i bez komplikacija.

Šta je Nasleđe?

Nasleđe je pravni postupak prenosa imovine (stana), prava i obaveza sa preminule osobe (ostavioca) na njegove naslednike. Ono može biti uređeno zakonom (zakonsko nasleđivanje) ili testamentom (zaveštanjem - testamentarno nasleđivanje).

Zakonski naslednici su najčešće članovi porodice raspoređeni u nasledne redove, pri čemu bliži srodnici imaju prednost nad daljima. Testament omogućava ostaviocu da sam odredi ko će naslediti njegovu imovinu, ali u okviru zakonskih ograničenja, poput nužnog naslednog dela za određene srodnike.

Postupak nasleđivanja obuhvata ostavinsku raspravu, u kojoj sud ili javni beležnik odlučuje o podeli imovine na osnovu važećih pravila.

Šta se nasleđuje?

Nasleđuje se zaostavština. Ona predstavlja imovinu preminule osobe i predstavlja predmet nasleđivanja. Zaostavština obuhvata sva prava koja je ostavilac imao u trenutku smrti i koja mogu biti preneta na naslednike.

Šta se ne nasleđuje?

Ne nasleđuje se, odnosno u zaostavštinu ne ulaze:

• Predmeti domaćinstva manje vrednosti (poput nameštaja, posteljine i drugih stvari koje su služile svakodnevnim potrebama ostaviočevih potomaka, bračnog druga i roditelja, pod uslovom da su zajedno živeli) 

• Imovina koju su ostaviočevi potomci stekli zajedničkim životom i radom sa njim, ako su svojim trudom ili prihodima doprineli njenom uvećanju. 

Kako se nasleđuje stan?

Naslediti se može na osnovu zakona ili na osnovu zaveštanja (testamenta).

Ko može naslediti stan?

Prema zakonu o nasleđivanju zaostavštine (stana, između ostalog), stan može naslediti:

• Samo onaj ko je živ u trenutku ostaviočeve smrti

• Dete već začeto u trenutku ostaviočeve smrti

• Pravno lice, ukoliko posebnim propisima nije što drugo određeno

Ko ne može naslediti stan?

Prema zakonu o nasleđivanju zaostavštine (stana, između ostalog), stan ne može naslediti:

• Onaj ko je usmrtio ostavioca ili je to pokušao

• Onaj ko je prinudom, pretnjom ili prevarom naveo ostavioca da sačini ili opozove testament ili neku njegovu odredbu, ili ga je u tome sprečio

• Onaj ko je u nameri sprečavanja ostaviočeve poslednje volje uništio ili sakrio njegov testament, ili ga je falsifikovao

• Onaj ko se teže ogrešio o zakonsku obavezu izdržavanja ostavioca, ili mu je uskratio nužnu pomoć

Krug zakonskih naslednika

Krug zakonskih naslednika čine:

• Njegovi potomci

• Njegovi usvojenici i njihovi potomci

• Njegov bračni drug

• Njegovi roditelji

• Njegovi usvojioci

• Njegova braća i sestre i njihovi potomci

• Njegovi dedovi i babe i njihovi potomci i njegovi ostali preci

Prvenstvo pripadanja nasledstva

Nasleđuje se po naslednim redovima. Naslednici bližeg naslednog reda isključuju iz nasleđa naslednike daljeg naslednog reda. Republika Srbija je poslednji zakonski naslednik. U nastavku slede nasledni redovi u nizu u odnosu na prvenstvo nasleđivanja:

1. Nasledni red: Čine ostaviočeva deca i bračni drug, koji nasleđuju u jednakim delovima. Ukoliko ostaviočevo dete nije potomak bračnog druga, a bračni drug ima veću imovinu od svog naslednog dela, sud može odlučiti da to dete nasledi do dva puta više od bračnog druga, uzimajući u obzir sve okolnosti. Ako ostaviočevo dete ne nasledi, njegov deo pripada njegovoj deci (unucima), a ako ni oni ne naslede, deo prelazi na njihove potomke, sve dok ima naslednika.

2. Nasledni red: Čine ostaviočev bračni drug i roditelji. Bračni drug nasleđuje polovinu zaostavštine, dok drugu polovinu na jednake delove nasleđuju roditelji. Ako bračni drug ne nasledi, celokupnu zaostavštinu dele roditelji. Ako roditelj ne nasledi, njegov deo pripada njegovim potomcima (braći i sestrama ostavioca) i njihovim naslednicima.

Ako ostaviočev roditelj nema potomaka i ne nasledi, njegov deo prelazi na drugog roditelja. Ako ni on nema potomaka, bračni drug ostavioča nasleđuje celokupnu zaostavštinu.

3. Nasledni red: Čine ostaviočevi dedovi i babe. Polovinu zaostavštine nasleđuju deda i baba sa očeve strane, a drugu polovinu deda i baba s majčine strane. Deda i baba iste loze nasleđuju podjednako. Ako neko od njih ne nasledi, njegov deo pripada potomcima (deci, unucima i daljim naslednicima), po istim pravilima koja važe za roditelje i njihovo potomstvo.

Ako deda i baba iste loze nemaju potomaka i ne naslede, njihov deo prelazi na dedu i babu druge loze i njihove potomke.

4. Nasledni red: Čine ostaviočevi pradedovi i prababe. Pradedovi i prababe sa očeve strane nasleđuju polovinu zaostavštine, a drugu polovinu nasleđuju pradedovi i prababe sa majčine strane, na jednake delove. Ako neki od ovih predaka ne može ili neće da nasledi, njegov deo prelazi na njegovog bračnog druga (ako je bio predak ostavioca).

5. Nasledni red: Posle ostaviočevih pradedova i prababa, zaostavštinu nasleđuju njegovi dalji preci, redom, prema pravilima koja važe za nasleđivanje pradedova i prababa.

6. Nasledni red: Republika Srbija nasleđuje samo ako ostavilac nema drugih zakonskih naslednika. Republika Srbija se ne može odreći nasleđa, a zaostavština koju nasledi postaje državna imovina.

Proces Nasleđivanja Stana: Koraci do Sticanja Zaostavštine

Ovaj proces nasleđivanja obuhvata ključne korake, od trenutka smrti do konačne odluke o nasleđu, omogućavajući naslednicima da odluče kako žele da upravljaju imovinom.

1. Korak: Prelazak imovine na naslednike

Kada osoba premine, sva njena imovina, uključujući stan, prelazi na naslednike po zakonu. Ovo se dešava odmah nakon smrti, a naslednici tada imaju pravo da odluče da li žele da prihvate nasleđe ili da ga se odreknu.

U slučaju postojanja testamenta javni beležnik prilikom sastavljanja smrtovnice proverava da li postoji pismeni testament ili isprava o usmenom testamentu. Ukoliko testament postoji, on se dostavlja sudu zajedno sa smrtovnicom.

Sud otvara testament, čak i ako nije nadležan za raspravu o zaostavštini, a zapisnik će biti sačinjen. Ukoliko postoje nepravilnosti (npr. povreda pečata), biće zabeleženo u zapisniku.

Ukoliko je testament usmeni i postoje potpisani svedoci, sud potvrđuje sadržinu kao pismeni testament. Ako takvih svedoka nema, oni koji su prisustvovali biće saslušani, a zapisnik tretiran kao pismeni testament.

Ukoliko je pismeni testament nestao ili je uništen, a nema spora o njegovom postojanju, sud će saslušati zainteresovane, izvesti dokaze i proglasiti testament. Ako bi nasleđivanje pripalo Republici Srbiji, sporazum o testamentu važi samo uz saglasnost javnog pravobranioca ili organa starateljstva, ako postoje zakonski nesposobne osobe.

2. Korak: Raspravljanje zaostavštine

Ostavinski postupak je vanparnični sudski postupak u kojem se utvrđuju naslednici, sastav zaostavštine i prava koja iz nje proističu. Pokreće se po službenoj dužnosti ili na predlog pravno zainteresovanog lica. ​​Faze raspravljanja zaostavštine:

• Priprema raspravljanja zaostavštine

• Popis i procena imovine

• Postupak po prijemu smrtovnice

• Raspravljanje zaostavštine

• Donošenje rešenja o nasleđivanju

Sud u ostavinskom postupku razmatra samo nesporne činjenice i primenjuje pravo na njih. Ako se pojave sporne činjenice, poput sumnje u autentičnost testamenta, sud prekida raspravu i upućuje stranke da spor reše u parničnom postupku.

3. Korak: Rešenje o nasleđivanju i Proglašenje naslednika

Nakon što sud utvrdi ko ima pravo na nasleđe, donosi rešenje o nasleđivanju i proglašava ta lica naslednicima. Ako naslednici postignu sporazum o deobi imovine, sud će ga uneti u rešenje. Ovo rešenje dostavlja se svim naslednicima, legatarima i licima koja su podnela zahtev iz zaostavštine, uz mogućnost žalbe, osim ako su se naslednici tog prava odrekli na ročištu. Pravnosnažno rešenje dostavlja se nadležnom organu uprave.

4. Korak: Odricanje od nasleđa

Naslednici mogu odlučiti da se odreknu nasleđa. To se mora učiniti zvaničnom izjavom pred sudom, a rok za to je pre nego što sud završi postupak rasprave o imovini.

• Odricanje je definitivno i neopozivo, osim ako nije dato pod pretnjom, prevarom ili nekim drugim pritiskom.

• Ako naslednik umre pre nego što je postupak završen, pravo da se odrekne nasleđa prelazi na njegove naslednike.
  
  

5. Korak: Prijem nasleđa

Ako naslednici ne odluče da se odreknu imovine, smatraće se da su je prihvatili. To znači da će biti odgovorni za njeno upravljanje i mogu početi da koriste imovinu.

Napomena: Ako neko počne da koristi ili raspolaže imovinom, to se smatra kao da je prihvatio nasleđe.

6. Korak: Pravo na zaostavštinu ne zastareva

Pravo naslednika da potražuju imovinu nikada ne zastareva. To znači da naslednici mogu tražiti nasleđe i godinama nakon što je osoba preminula, pod uslovom da nisu prekršena pravila o imovinskim pravima.

Troškovi u Ostavinskom Postupku za Stan

U praksi je najčešće potrebno upoznati se s naknadama za usluge javnog beležnika, koje se određuju prema Javnobeležničkoj tarifi (JT). Troškovi u ostavinskom postupku su fiksni i iznose 3 boda po učesniku, pri čemu jedan bod vredi 150 dinara bez PDV-a.

Tabela sa primerom troškova u ostavinskom postupku za stan u vrednosti od 1.500.000 RSD:

Napomena: Ovaj iznos se može promeniti u zavisnosti od specifičnih okolnosti, kao što su dodatni troškovi (npr. kompleksnost veštačenja, potreba za angažovanjem advokata, specifični zahtevi za prevođenjem ili dostavom dokumenata).

Ukoliko vrednost zaostavštine prelazi 10.000.000 dinara, nagrada od 300 bodova se povećava za 20 bodova za svakih dodatnih 1.000.000 dinara, ali ukupna nagrada ne može biti veća od 400 bodova. Ako u postupku učestvuje više od tri stranke, nagrada se povećava za 10 bodova za svaku dodatnu stranku, uz maksimalno povećanje do 50% osnovne nagrade.

Rokovi u Procesu Nasleđivanja i Testamenta

Rokovi u postupku nasleđivanja i testamenta mogu varirati, ali najčešće se odnose na sledeće situacije:

Napomena: Ovi rokovi mogu biti produženi u izuzetnim slučajevima, uz odobrenje suda.

Najčešće Greške kod Nasleđivanja Stana i Kako ih Izbeći

Mnogi smatraju da je dovoljno imati testament ili se osloniti na zakonsko nasleđivanje, ali stvarnost je često drugačija. Nasleđivanje stana u Srbiji je najčešće emotivan i pravno složen proces. Ako se postupak ne obavi ispravno, mogu nastati dugoročni problemi. Predstavićemo najčešće greške koje mogu dovesti do ozbiljnih pravnih i finansijskih komplikacija:

1. Kašnjenje u podnošenju ostavinske prijave

Nepodnošenje prijave u zakonskom roku može izazvati probleme prilikom prenosa imovine i dodatne troškove.

2. Pogrešno verovanje da naslednici znaju svoja prava

Nedostatak razumevanja zakona može dovesti do nesuglasica među naslednicima i komplikacija u raspodeli imovine. Upoznajte se sa zakonima, naročito u slučajevima vanbračnih partnera ili usvojene dece.

3. Neproveravanje pravnog statusa stana

Nekretnine mogu biti opterećene dugovima ili hipotekom, što može smanjiti vrednost nasleđene imovine. Pre nego što prihvatite nasleđe, proverite pravni status imovine.

4. Zanemarivanje poreza na nasleđeni stan

Mnogi naslednici nisu svesni poreza na nasleđene nekretnine, što može postati finansijski problem.

5. Ignorisanje validnosti testamenta

Testament može biti osporen ukoliko nisu ispoštovane zakonske procedure, što izaziva pravne probleme. Poštujte testament, ali samo ako je zakonski validan. Osporavanje je moguće u slučaju sumnje u verodostojnost.

6. Prihvatanje nasleđa bez provere dugova

Prilikom prihvatanja nasleđa, naslednici preuzimaju i dugove nasleđa, pa je važno da se pre odluke proveri stanje imovine. Razmislite o odricanju od nasleđa ako dugovi premašuju vrednost imovine.

7. Nedostatak pisanog dogovora među naslednicima

Usmeni dogovori često dovode do nesporazuma, zbog čega je bolje imati pisani sporazum ili sudsku deobu imovine.

Najšešće Postavljena Pitanja

U ovoj sekciji možete pronaći odgovore na najčešće postavljana pitanja, kao i dodatne informacije koje vam mogu pomoći u rešavanju nedoumica vezanih za ostavljanje stana u nasleđe.

Kakva su nasledna prava stranaca?

Stranci imaju pravo da nasleđuju imovinu u Republici Srbiji, pod uslovom da ispunjavaju zakonske uslove ili na osnovu bilateralnih ugovora o nasleđivanju. Pored toga, mogu učestvovati u ostavinskom postupku, ali su dužni da poštuju srpsko zakonodavstvo, uključujući porez na nasleđivanje.

Šta se dešava kada iza preminulog nije ostala imovina?

Ostavinski sud će obustaviti raspravljanje zaostavštine ako preminuli nije ostavio imovinu ili samo pokretnu imovinu, osim u slučaju ukoliko neko od pozvanih na nasleđe zahteva sprovođenje rasprave.

Kako da dobijem deo nasledstva na imanje koje je ostalo nakon smrti jednog roditelja?

Ukoliko niste nasledili svoj deo imovine, imate pravo da tražite nužni deo. Nužni deo iznosi četvrtinu ukupne zaostavštine, i možete ga zahtevati kroz parnični postupak u roku od tri godine nakon smrti roditelja. Ako je nepokretnost preneta na polubrata, to se smatra poklonom, te je potrebno uzeti u obzir prilikom izračuna naslednog dela.

Šta da radim ako je osoba koja nije bila uključena u izgradnju imovine naša rođaka i sada pokušava da nas isključi iz nasledstva?

Imate pravo da u parnici dokažete kako su vaši roditelji ulagali u imovinu i da ste Vi ti koji ste stvarali vrednost. Preporučuje se da se konsultujete sa advokatom kako biste imali što jači slučaj.

Koji je sud nadležan za raspravljanje zaostavštine?

Za raspravljanje zaostavštine nadležan je osnovni sud na čijem području je ostavilac imao prebivalište ili boravište u trenutku smrti, a ako nije imao prijavljeno prebivalište ili boravište u Srbiji, nadležan je sud na čijem području se nalazi imovina ostavioca.

Zaključak

Uz pravilno razumevanje zakona i pažljivo vođenje postupka, naslednici mogu izbeći brojne pravne i finansijske komplikacije. Bilo da se nasleđivanje vrši prema testamentu ili zakonskim pravilima, važno je obratiti pažnju na sve relevantne korake, od pravnog statusa imovine do obaveza prema porezima i dugovima. Savetovanje sa stručnjacima i temeljno razumevanje svih aspekata nasleđivanja može osigurati da imovina bude pravilno preneta i da svi postupci budu obavljeni u skladu sa zakonom.

Ukoliko vam je ovaj tekst bio koristan, pogledajte naše ostale vodiče. Kredium je renomirana agencija za prodaju nekretnina u izgradnji i stanova u starogradnji. Imamo dugogodišnje iskustvo u pronalaženju najpovoljnije kamate za stambeni i keš kredit. 

I to nije sve, Kredium je broj jedan partner Beograda na vodi. Lista naših usluga je podugačka, ukoliko vam je potrebna podrška u vezi nekretnina i kredita, registrujte se i naši savetnici će vam besplatno izaći u susret.

Foto Izvori | Pexels