Šta je Referentna Kamatna Stopa (Referentna Kamata)?

Da li ste se ikada zapitali kako banke odlučuju koju kamatu će vam naplatiti na kredit? Ili kako se određuju kamatne stope na štedne račune i druge finansijske proizvode? Odgovor se često krije u jednom ključnom faktoru – referentnoj kamatnoj stopi.

Ali, šta je zapravo referentna kamatna stopa i zašto je toliko važna? Da li je ona ista kao kamatna stopa koju vidite kada uzimate kredit? Koji su faktori koji utiču na njenu visinu? Kako sve ovo utiče na vaš budžet i odluke koje donosite u vezi sa novcem?

U ovom blogu, razmotrićemo sve što trebate znati o referentnoj kamatnoj stopi – šta ona znači, kako se koristi, i zašto je bitna za svakog pojedinca ili firmu koja se bavi finansijama.

Šta je Referentna Kamatna stopa?

Referentna kamatna stopa je osnovna kamatna stopa koju koristi centralna banka ili drugo regulatorno telo kao polaznu tačku za određivanje kamatnih stopa na tržištu. Ona funkcioniše kao pokazatelj "troška" zaduživanja i često se koristi kao osnova za formiranje kamata na kredite, depozite i druge finansijske proizvode.

Na primer, kada centralna banka odluči da poveća ili smanji svoju referentnu kamatnu stopu, to direktno utiče na kamatne stope koje banke nude svojim klijentima. Ako se referentna kamatna stopa poveća, banke mogu povećati kamate na kredite i štedne račune, dok smanjenje referentne kamatne stope može dovesti do smanjenja kamata.

Ova stopa je važan alat u vođenju monetarne politike, jer pomaže u regulaciji inflacije, podržava ekonomsku stabilnost i utiče na nivo potrošnje i ulaganja u zemlji. Dakle, iako možda ne primetite direktno kada se referentna kamatna stopa menja, njen uticaj je prisutan u svakodnevnim finansijskim odlukama koje donosite.

Lista referentnih kamatnih stopa

Svaka zemlja ima svoj sistem i metodologiju za određivanje ovih stopa, koji mogu značajno uticati na ekonomiju, ali i na vaše lične finansije.

Zato je korisno poznavati različite vrste referentnih kamata koje se primenjuju na tržištu. Da li ste se ikada zapitali kako se određuju kamatne stope na stambene kredite u Srbiji, za vaš štedni račun ili keš kredit? Koje su to stope koje centralne banke postavljaju da bi kontrolisale inflaciju i stabilizovale ekonomiju? Ova lista referentnih kamata daje vam uvid u ključne stope koje oblikuju finansijsko tržište i koje direktno utiču na vaš novčanik.

U nastavku ćemo predstaviti najvažnije referentne kamatne stope koje se koriste širom sveta, objašnjavajući njihov značaj i kako se primenjuju u praksi.

*Prekonoćna kamatna stopa obuhvata dan kada je sistem R.T.G.S. otvoren do sledećg dana kada je isti otvoren za plaćanja.
‍Napomena: EONIA i LIBOR je zvanično preostao da se koristi 31. Decembra 2021.

Vrste Referentnih Kamatnih Stopi u Srbiji: Belibor, Euribor i Saron

U Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, referentne kamatne stope igraju ključnu ulogu u određivanju kamata na kredite, depozite i druge finansijske proizvode. Tri glavne vrste referentnih kamata koje se koriste na tržištu Srbije su Belibor, Euribor i Saron. 

Svaka od ovih referentnih kamata – Belibor, Euribor i Saron – igra važnu ulogu na tržištu Srbije. Belibor je najvažniji za kredite u dinarima, Euribor je ključan za kredite u evrima, dok Saron utiče na kredite u švajcarskim francima. Razumevanje ovih kamata pomoći će vam da bolje shvatite kako promene u ekonomiji i na finansijskim tržištima mogu uticati na vaše obaveze prema banci.

Belibor (Beogradski međubankarski referentni kurs)

Belibor je kamatna stopa po kojoj banke u Srbiji međusobno pozajmljuju sredstva na međubankarskom tržištu. Ona predstavlja ključnu referentnu kamatu na domaćem tržištu i koristi se kao osnova za određivanje kamata na kredite i depozite u dinarima. Belibor je vrlo važan pokazatelj jer ukazuje na stanje likvidnosti u domaćem bankarskom sistemu i utiče na trošak zaduživanja za sve učesnike na tržištu.

Belibor se objavljuje svakog radnog dana, a kamatne stope se računaju za različite ročnosti (od jednog dana do godinu dana). Ova kamatna stopa se koristi u ugovorima o kreditima sa promenjivim kamatnim stopama, pa tako fluktuacija Belibora direktno utiče na visinu kamata na vaš kredit ili štedni račun. Ako Belibor raste, kamate na kredite u dinarima takođe mogu porasti, što znači veće mesečne obaveze za korisnike kredita.

Euribor (Evropski međubankarski referentni kurs)

Euribor je kamatna stopa po kojoj evropske banke međusobno pozajmljuju sredstva u evrima. Iako je ovo evropski pokazatelj, Euribor ima veliki značaj i u Srbiji, posebno za kredite koji su denominirani u evrima. Kao i Belibor, Euribor se koristi kao osnova za određivanje kamata na kredite sa promenjivim kamatnim stopama.

Euribor se obračunava na osnovu proseka kamatnih stopa koje su banke u evrozoni spremne da ponude za međusobno pozajmljivanje sredstava na tržištu. Postoji nekoliko različitih ročnosti Euribora (od 1 nedelje do 12 meseci), a najčešće se koristi Euribor za 3 meseca ili 6 meseci. Promene u Euriboru mogu značiti promene u kamatnim stopama na kredite u evrima u Srbiji, što direktno utiče na korisnike kredita u ovoj valuti.

Saron (Swiss Average Rate Overnight)

Saron je kamatna stopa koja se koristi na tržištu švajcarskih franaka. Iako je u Srbiji manje zastupljena u odnosu na Belibor i Euribor, Saron je relevantan za kredite koji su denominirani u švajcarskim francima, što je bio popularan oblik zaduživanja u prethodnim godinama. Saron predstavlja prosečnu kamatnu stopu po kojoj švajcarske banke međusobno pozajmljuju sredstva na jednomodnevnom tržištu, odnosno za vrlo kratkoročne transakcije.

Saron je relativno noviji pokazatelj koji je zamenio stariji Libor (London Interbank Offered Rate) za švajcarske franke. Za razliku od drugih referentnih kamata, Saron se bazira na stvarnim transakcijama koje se obavljaju na tržištu, što znači da je precizniji i manje podložan manipulacijama. Za korisnike kredita u švajcarskim francima, promena u Saronu može direktno uticati na visinu kamata koje plaćaju.

Kako Funkcionišu Referentne Kamatne Stope

Referentne kamatne stope igraju ključnu ulogu u ekonomiji i finansijskom sistemu, jer one direktno utiču na kamate koje banke nude za različite proizvode, kao što su krediti, depoziti i štedni računi. Da biste bolje razumeli kako one funkcionišu, važno je poznavati nekoliko osnovnih koraka u procesu formiranja kamatnih stopa i kako se promene u referentnim kamatnim stopama odražavaju na vaše finansije.

Evo kako to funkcioniše:

1. Centralna banka postavlja referentnu kamatnu stopu

Centralna banka (u Srbiji, to je Narodna banka Srbije) postavlja referentnu kamatnu stopu kao polaznu tačku za tržišne kamate. Ova stopa služi kao osnovna smernica za kamate koje komercijalne banke nude svojim klijentima. Promenom referentne kamatne stope, centralna banka utiče na širu ekonomiju, kao i na kamatne stope na kredite i depozite.

2. Banke uzimaju referentnu kamatu kao osnovu

Banke koriste referentnu kamatnu stopu kao osnovu za postavljanje kamata na svoje proizvode. Na primer, ako centralna banka poveća svoju kamatnu stopu, banke mogu povećati kamate na kredite i štedne račune kako bi kompenzovale povećanje troškova zaduživanja na međubankarskom tržištu.

3. Određivanje kamatnih stopa na osnovu referentnih kamata

Kamatne stope na kredite obično se baziraju na referentnim kamatnim stopama, uz dodatak određenog procenta, koji banke dodaju kako bi pokrile svoje operativne troškove i ostvarile profit. Na primer, kreditna stopa može biti postavljena kao "Belibor + 3%", što znači da će kamata na vaš kredit zavisiti od trenutne Belibor stope.

4. Uticaj na kamatne stope kredita

Promene u referentnim kamatnim stopama imaju direktan uticaj na kamate koje plaćate na kredite. Ako centralna banka poveća svoju kamatnu stopu, to obično znači da će banke povećati kamate na sve vrste kredita. Obrnuto, ako centralna banka smanji svoju kamatnu stopu, banke mogu smanjiti kamate na kredite.

Primer kako promena referentne kamatne stope utiče na uzimanje kredita:

Zamislimo da želite da uzmete kredit za kupovinu stana u dinarima. Banka nudi kreditnu kamatnu stopu koja je zasnovana na Beliboru + 4%. To znači da će kamatna stopa na vaš kredit zavisiti od kretanja Belibora, koji je referentna kamatna stopa u Srbiji.

Scenario 1: Povećanje Belibora

Recimo da je trenutni Belibor 2%, pa bi vaša kamatna stopa na kredit bila: 

Belibor (2%) + 4% = 6%.

Ako centralna banka odluči da poveća referentnu kamatnu stopu na 3%, Belibor će porasti. Time će i vaša kamata na kredit porasti: 

Belibor (3%) + 4% = 7%.

To znači da ćete sada plaćati veću mesečnu ratu, jer je kamata na vaš kredit porasla.

Scenario 2: Smanjenje Belibora

Ako, s druge strane, centralna banka smanji svoju kamatnu stopu i Belibor padne na 1%, vaša kamata bi se smanjila: 

Belibor (1%) + 4% = 5%.

U ovom slučaju, vaša mesečna rata na kredit bi bila manja, jer je kamata na kredit smanjena.

Uticaj Referentnih Kamatnih Stopa 

Referentne kamatne stope imaju širok i dubok uticaj na ekonomiju, poslovanje i lične finansije. Kroz njih, centralne banke kontrolišu troškove zaduživanja, inflaciju i celokupnu ekonomsku aktivnost. Ove stope, koje postavlja centralna banka, utiču na kamate koje banke naplaćuju na kredite i štedne depozite, što dalje oblikuje tržište i ponašanje potrošača. U nastavku ćemo objasniti kako promena referentnih kamatnih stopa može uticati na različite aspekte ekonomije i vaš svakodnevni život.

1. Uticaj referentne kamate na kredite

Jedan od najdirektnijih uticaja referentnih kamatnih stopa je na kamate koje plaćaju klijenti banaka za različite vrste kredita, kao što su stambeni kreditiili keš krediti. Kada centralna banka poveća svoju referentnu kamatnu stopu, banke će obično povećati kamate na kredite. To znači da će ljudi plaćati više za zaduživanje, što može smanjiti potrošnju i investicije, jer postaje skuplje uzimati kredite.

S druge strane, kada centralna banka smanjuje referentnu kamatnu stopu, banke mogu smanjiti kamate na kredite, što olakšava zaduživanje i podstiče potrošnju i investicije. Ovo je često korišćeni instrument u ekonomskim krizama, kada se smanjenjem kamatnih stopa pokušava podstaći rast i oporavak ekonomije.

2. Uticaj na štedne kamate

Referentne kamatne stope utiču i na kamate koje banke plaćaju na štedne proizvode, kao što su štedni računi i depoziti. Ako centralna banka poveća svoju referentnu kamatnu stopu, banke mogu povećati kamate na štednju, što podstiče ljude da štede više, jer dobijaju veći povrat na svoju štednju.

Međutim, ako centralna banka smanji referentnu kamatnu stopu, kamate na štednju će obično opasti, što može obeshrabriti štednju jer ljudi dobijaju manji prinos na svoj novac. Ovo može imati negativan uticaj na štednu naviku građana i smanjiti ukupnu količinu ušteđevine u ekonomiji.

3. Uticaj na inflaciju

Promene referentnih kamatnih stopa su često korišćene kao alat za kontrolisanje inflacije. Ako centralna banka poveća kamatne stope, to obično smanjuje potrošnju i zaduživanje, što može smanjiti pritisak na cene i pomoći u smanjenju inflacije. Ovo je posebno važno kada postoji opasnost od prekomernog rasta cena, što može negativno uticati na ekonomiju i životni standard građana.

Sa druge strane, smanjenje kamatnih stopa može povećati potrošnju i zaduživanje, što može povećati inflaciju. Međutim, ovo je često potrebno u periodima ekonomske stagnacije ili recesije, kada je cilj podsticanje rasta i zapošljavanja.

4. Uticaj na kurs valute

Referentne kamatne stope takođe utiču na kurs nacionalne valute. Ako centralna banka poveća kamatnu stopu, investitori mogu biti privučeni većim prinosima na domaće obveznice i druge finansijske instrumente, što može povećati potražnju za domaćom valutom i dovesti do njenog jačanja na tržištu. Ovo se može desiti i obrnuto – smanjenje kamatnih stopa može smanjiti interes investitora za domaće instrumente i uzrokovati pad vrednosti valute.

5. Uticaj na investicije i poslovanje

Promene u referentnim kamatnim stopama direktno utiču na poslovni sektor. Kada su kamatne stope visoke, preduzeća mogu odložiti ili smanjiti svoja ulaganja, jer je skuplje zaduživati se za kupovinu opreme, proširenje poslovanja ili pokretanje novih projekata. Na taj način, visoke kamatne stope mogu negativno uticati na ekonomski rast.

S druge strane, smanjenje kamatnih stopa može podstaći preduzetnike da investiraju više u svoje poslovanje, jer zaduživanje postaje jeftinije, a kamate niže. Ovo može dovesti do većih ulaganja, rasta proizvodnje, zapošljavanja i, u krajnjoj liniji, veće ekonomske aktivnosti.

6. Uticaj na potrošače

Za potrošače, promena referentnih kamatnih stopa može značiti razliku između visoke i niske mesečne rate na kreditima. Na primer, ako su kamate visoke, potrošači mogu biti manje voljni da uzmu kredit za kupovinu stana, automobila ili drugih proizvoda. Ovo smanjuje potrošnju i može usporiti rast ekonomije.

Kada su kamatne stope niske, potrošači mogu biti skloniji uzimanju kredita, što podstiče potrošnju i rast ekonomske aktivnosti. Međutim, dugoročno niske kamate mogu dovesti do zaduživanja i prekomerne potrošnje, što može imati negativne posledice za finansijsku stabilnost.

Najčešće Postavljena Pitanja

Kako Promene Referentnih Kamatnih Stopa Oblikuju Tržište?

Promene referentnih kamatnih stopa centralnih banaka direktno utiču na potrošnju, investicije i ekonomsku aktivnost. Povećanje kamatnih stopa čini zaduživanje skupljim, što može usporiti rast, dok smanjenje kamatnih stopa podstiče ekonomski rast. Takođe, promene kamatnih stopa oblikuju tržište nekretnina, valutna tržišta i poslovnu dinamiku.

Zašto centralne banke menjaju referentnu kamatnu stopu?

Promene referentne stope najčešće su reakcija na ekonomske prilike, posebno na inflaciju. Kada inflacija raste, centralne banke povećavaju kamate kako bi smanjile potrošnju i stabilizovale cene. Nasuprot tome, u periodima slabe ekonomske aktivnosti, smanjenje referentne stope podstiče zaduživanje i investicije, što doprinosi privrednom rastu.

Šta su Belibor, Euribor i SARON i zašto su važni?

• Belibor: Beogradska interbankarska stopa koristi se na domaćem tržištu za određivanje kamata na dinarske kredite i depozite.

• Euribor: Euro interbankarska stopa koja određuje kamate na evro kredite i depozite u zemljama evrozone.

• SARON: Švajcarski referentni standard koji se koristi kao osnova za finansijske transakcije u švajcarskim francima.

Ove stope pomažu bankama da međusobno definišu cene finansiranja i direktno utiču na troškove kredita za potrošače i preduzeća.

Kako referentna kamatna stopa utiče na građane i preduzeća?

Kada referentna stopa raste, krediti, posebno oni sa promenljivom kamatnom stopom, postaju skuplji. Ovo može predstavljati izazov za zadužene građane i preduzeća, dok je smanjenje stope povoljno jer donosi jeftinije finansiranje. S druge strane, povećanje referentne stope može doneti veće kamate na štednju, čineći je atraktivnijom opcijom za štedljive građane.

Kako mogu pratiti promene referentnih kamatnih stopa i reagovati na njih?

Promene referentnih stopa redovno objavljuju centralne banke na svojim zvaničnim sajtovima, uključujući Narodnu banku Srbije. Takođe, finansijski portali i mediji često prate i analiziraju ove promene. Za građane i preduzeća koji imaju kredite, refinansiranje ili prelazak na fiksne kamate mogu biti korisne strategije u periodima rasta kamata.

Zaključak

Referentne kamatne stope predstavljaju ključni mehanizam za održavanje finansijske stabilnosti i regulisanje ekonomskih tokova. Njihove promene direktno utiču na troškove zaduživanja, štednju, tržište kapitala i poslovne odluke, čineći ih važnim pokazateljem koji prati svaki učesnik na tržištu.

Kredium pruža stručnu podršku prilikom donošenja finansijskih odluka u vezi sa stambenim kreditima, keš kreditima i investicijama. Naši eksperti prate kretanja kamatnih stopa i tržišne uslove kako bi klijentima ponudili najpovoljnije opcije i pomogli im da ostvare svoje finansijske ciljeve. Kontaktirajte nas i saznajte kako možemo da olakšamo vaše putovanje kroz svet finansija.

Foto Izvori | Pixabay