Ozakonjenje objekata
Saznaj više o uslovima o ozakonjenju objekata u Republici Srbiji. Postoje objekti koji se mogu ozakoniti, ali takođe postoje i oni koji se zakonom ne mogu ozakoniti.
Šta je ozakonjenje objekata?
Ozakonjenje objekta je pravni proces koji predstavlja naknadno odobrenje izvedenih radova za taj objekat ili deo objekta koji je izgrađen, rekonstruisan ili dograđen bez građevinske dozvole i koji se koristi bez upotrebne dozvole.
Koji se objekti mogu ozakoniti?
Objekat koji se može ozakoniti, prema zakonu o ozakonjenju objekta, jeste objekat koji je završen u građevinskom smislu. Ukoliko je predmet ozakonjenja zgrada, predmet ozakonjenja može biti i zgrada na kojoj su izvedeni samo konstruktivni građevinski radovi sa ili bez završene fasade uključujući:
Temelj zgrade
Armiranobetonski ili čelični stubovi sa gredama
Armiranobetonska tavanica
Krovna konstrukcija
Stepen završenosti objekta za ostale objekte koji su predmet ozakonjenja, utvrđuje se u zavisnosti od vrste i namene objekta. Ozakoniti se mogu i objekti za koje je podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ranije važećim zakonom kojim je bila uređena legalizacija objekata, do 29. januara 2014. godine.
Uslovi za ozakonjenje objekata
U pravnom smislu, postoje objekti koji se mogu ozakoniti na osnovu različitih uslova iliti stanja objekata u kojim se nalaze. Shodno tome, navešćemo pod kojim uslovima se mogu ozakoniti objekti. Predmet ozakonjenja može biti:
Objekat izgrađen na osnovu građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta, na kojima je prilikom izvođenja radova odstupljeno od izdate građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta.
Objekat za koji nije podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ranije važećim zakonom kojim je bila uređena legalizacija objekata, a koji je vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine.
Objekat za koji je podnet zahtev u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole za koje postupak nije pravnosnažno okončan.
Objekat na kome je upisano pravo svojine u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, pod uslovima koje propisuje zakon o ozakonjenju objekta.
Objekat koji se može uskladiti sa važećim planskim dokumentom u pogledu namene i spratnosti objekta.
Objekat za koji se, pored namene utvrđene planskim dokumentom, utvrdi da je namena koja je u okviru planom definisanih kompatibilnosti.
Objekat koji ima spratnost propisanu važećim planskim dokumentom, a izuzetno i spratnost veću od spratnosti propisane važećim planskim dokumentom, koja se određuje na osnovu opšteg akta jedinice lokalne samouprave, kojim će biti propisana spratnost po urbanističkim zonama, celinama ili blokovima.
Objekat koji ima spratnost propisanu važećim planskim dokumentom, a izuzetno i spratnost veću od spratnosti propisane važećim planskim dokumentom, koja se određuje na osnovu opšteg akta jedinice lokalne samouprave, kojim će biti propisana spratnost po urbanističkim zonama, celinama ili blokovima.
Objekat za koji vlasnik dostavi dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu, zavisno od toga koja vrsta radova, odnosno vrsta objekta je predmet ozakonjenja. Kao odgovarajuće pravo smatra se pravo svojine na objektu, odnosno pravo svojine, pravo korišćenja ili pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom o planiranju i izgradnji, kao odgovarajuća prava na građevinskom zemljištu.
Koji su dokumenti potrebni za ozakonjenje objekta?
Za ozakonjenje objekta potrebni su sledeći dokumenti:
Elaborat geodetskih radova
Izveštaj o zatečenom stanju objekta
Dokaz o pravu vlasništva
Dokaz o uplaćenoj naknadi za uređenje građevinskog zemljišta
Dokaz o uplati administrativne takse
Koji se objekti ne mogu ozakoniti?
Izgrađeni, odnosno rekonstruisani na zemljištu nepovoljnom za građenje (klizišta, močvarno tlo…)
Izgrađeni, odnosno rekonstruisani od materijala koji ne obezbeđuje trajnost i sigurnost objekta
Izgrađeni na površinama javne namene, tj. izgrađeni na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene
Izgrađeni u prvom i drugom stepenu zaštite prirodnog dobra (osim vikendica i drugih porodičnih objekata za odmor),
Izgrađeni u zoni zaštite kulturnog dobra od izuzetnog značaja i zoni zaštite kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne baštine
Izgrađeni u zaštitnom pojasu: puta, železnice, dalekovoda, vodotoka, poletno-sletne staze
Izgrađeni u zaštitnoj zoni duž trase radio koridora, na pravcima prostiranja usmerenih radio signala između radio stanica, u kojoj nije dozvoljena izgradnja ili postavljanje drugih radio stanica, antenskih sistema ili drugih objekata koji mogu ometati prostiranje radio signala ili uzrokovati štetne smetnje.
Važno je znati da iako ne ispunjava uslove propisane zakonom, nadležni organ će izdati rešenje o ozakonjenju ako u postupku bude pribavljen odgovarajući dokaz da je taj objekat stabilan, da ne ugrožava stabilnost terena i susedne objekte. Takođe,nadležni organ može izdati rešenje o ozakonjenju, ako u postupku bude pribavljena saglasnost upravljača javnog dobra, odnosno saglasnost organizacije nadležne za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara.
Upis prava svojine na ozakonjenom objektu
Danom pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju stiču se uslovi za upis prava svojine u Katastru nepokretnosti. Nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja elaborat geodetskih radova i primerak pravnosnažnog rešenja o ozakonjenju organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra, u roku od 3dana od dana pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju. Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra donosi rešenje o kućnom broju i vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta. Za upis prava svojine po osnovu ozakonjenja ne plaća se taksa. Nakon ozakonjenja, objekat može se predati zahtev za uknjižbu.
Postupak priključenja objekta na infrastrukturu
U skladu sa uslovima iz odobrenja za priključenje, objekat za koji se vodi postupak ozakonjenja može privremeno do pravosnažnog okončanja postupka ozakonjenja biti priključen na:
Elektroenergetsku mrežu
Gasnu mrežu
Mrežu elektronskih komunikacija
Mrežu daljinskog grejanja
Vodovod i kanalizaciju
Ukoliko objekat koji je privremeno priključen ne bude ozakonjen, građevinski inspektor je dužan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 3 dana po dobijanju pravnosnažnog akta o okončanju postupka kojim se odbacuje ili odbija zahtev za ozakonjenje, dostavi primerak tog akta javnom preduzeću, javnom komunalnom preduzeću, privrednom društvu ili preduzetniku koje je privremeno priključilo objekat na svoju mrežu, odnosno infrastrukturu. Oni su dužni u roku od 30 dana od prijema akta da isključe objekat sa mreže odnosno infrastrukture na koju je privremeno priključen.
Troškovi za ozakonjenje objekata
Visina takse zavisi od klase, površine i namene objekta, kao i načina korišćenja objekta. Taksa za ozakonjenje se plaća u sledećim iznosima:
Predmet ozakonjenja | Površina | Iznos |
---|---|---|
Porodični objekat, stan, pomoćni i ekonomski objekti, proizvodni i skladišni objekti | Do 100 m2 | 5.000 RSD |
Porodični stambeni objekti i stan | Od 100 m2 do 200 m2 | 15.000 RSD |
Porodični stambeni objekti i stan | Od 200 m2 do 300 m2 | 20.000 RSD |
Porodični stambeni objekti i stan | Preko 300 m2 | 50.000 RSD |
Stambeni, stambeno poslovni objekti i komercijalni objekti namenjeni tržištu koji se sastoje od više stanova i drugih posebnih delova | Do 500 m2 | 250.000 RSD |
Stambeni, stambeno poslovni objekti i komercijalni objekti namenjeni tržištu koji se sastoje od više stanova i drugih posebnih delova | Od 500 m2 do 1000 m2 | 500.000 RSD |
Stambeni, stambeno poslovni objekti i komercijalni objekti namenjeni tržištu koji se sastoje od više stanova i drugih posebnih delova | Od 1000 m2 do 1500 m2 | 1.000.000 RSD |
Stambeni, stambeno poslovni objekti i komercijalni objekti namenjeni tržištu koji se sastoje od više stanova i drugih posebnih delova | Preko 1500 m2 | 3.000.000 RSD |
Razlika između ozakonjenja i legalizacije
Razlika između ozakonjenja i legalizacije objekta leži u samom postupku. Postupkom legalizacije naknadno se dobijala građevinska ili upotrebna dozvola, što je dalje omogućavalo upis u katastar nepokretnosti po redovnoj proceduri. Upotrebna dozvola garantuje sigurnost korišćenja objekta, što je bilo omogućeno legalizacijom. Ozakonjenjem se ne dobija naknadno ni građevinska, niti upotrebna dozvola, već se samim rešenjem o ozakonjenju stiče uslov za upis u registar katastra nepokrentnosti. Time se nelegalno izgrađen objekat ubacuje u legalne tokove, kao da je izgrađen na legalan način.
Zaključak
Ozakonjenjem objekata se znatno pojednostavila procedura ozakonjenja. Ukoliko vas interesuje koje poreze možete izbeći, a koje obavezno morate platiti, Kredium je prva digitalna platforma za prodavanje i izdavanje nekretnina, sastavljena od velikog tima stručnjaka za kredite i nekretnine, koji vam besplatno mogu pomoći i odgovoriti na sva vaša interesovanja. Kontaktirajte nas i pomoći ćemo vam u postupku pronalaženja najpovoljnijeg kredita i nekretnine od pšočetka do kraja. Ukoliko vas interesuju različite teme o bankarstvu i o trenutnom finansijskom tržištu, posetite našu blog stranicu.
Foto izvori
Foto | Pexels